DNEVNIK BOLESNIKA: Život ide dalje

Naravno  u ovim objavama dijelova  Dnevnika bolesnika ima malo i meni strane cenzure. Da istina bude objektivna trebaju dvije strane, nažalost drugu strana bolnica šuti, ali sve u svemu kako bi birokratski rekli suradni smo  na dobrobit ponajviše kćeri, a ostalo je manje bitno i aorist bar za mene.Život ide dalje zar ne?

Opet sam pozitivan

 Morat ćemo uvijek surađivati zbog zajedničkog interesa ,a to su naša djeca. Od silnog stresa u travnju sam dobio povišenu temperaturu. 38.6, Jebemti pomislio sam, pa meni je nešto zima, a zime se bojim,visine i još desetak stvari. Inaće sam neustrašiv. Idemo u bolnicu na Hitan prijem. Prvo su mi tlak izmjerili 160 /110. Uz temperaturu, imam i tlak.  Sad sam kao oni tlakaši, a vino ni ne pijem. Fake tlakaš, a ni nos mi nije crven.

-Moraš ostati u bolnici. Moramo ti hitno napraviti Uzv srca i izvaditi hemokulturu. Čeka te soba K6.

Jer znaju da na zarazu neću.  Kao i Mujo ideš kuda te vode i šutiš, samo ja nisam ćelav. Nalaz hemokulture je dignuo sve na noge. Hemokultura mi je pozitivna s sumnjom na endokartitis (opet). Dva puta imati endokarditis je stvarno ravno dobitku na lotu.

-Hemokultura ti je pozitivna na stafilokok,   srećom nije na streptokok. 

Nabijem sve te ˝koke˝. Uzv srca:

- Čudno mi zalisak odzvanja, ali nigdje ne vidim vegetaciju bakterije. 

Zabrinuto je zvučao kardiolog. 

-One imaju i vegetacije? 

-Vanja kod tebe moramo puhati i na hladno. Napravit ćemo ti sutra TEE za svaki slučaj

- Ehokardiografija, koja je sad to stranka (tako mi se kćer zove). 

Glumim u Dubokom grlu 2

-Malo je neugodan pregled jer se gleda srce kroz jednjak. 

Opet ću morati gutati. Malo je za reći da sam se uplašio kad mi je rekao da ako hemokulture budu pozitivne da ću u najboljem slučaju biti oko 6 tjedana u bolnici, dok ne primim terapiju. 

-Zubi su mi zdravi kako bi opet mogao dobiti endokarditis?

-Možeš i od brijanja odgovorio mi je kardiolog. 

Još će ispasti da se krivim pogledom prenosi. Ujutro su me na taj TEE odveli u prostoriju ispod zemlje .Baš fora sam se ukopaš dva metra ispod zemlje. U toj podzemnoj prostoriji me čekao cijeli kapetanski most Enterprisea (4 kardiologa).

-Vanja lezi da ti posprejamo grlo da ne osjetiš bol (anestetik).

U prostoriji nije bilo ništa osim nekakve sprave kao crijevo s nečim kao mobitel na vrhu. Namještaja nije bilo, jer je dislociran u novu polikliniku. Od tog anestetika doslovno ne osjetiš grlo. 

-Vanja samo ovo moraš progutati.

A  ovo je bilo too much za progutati i za mene, pa nisam ja kraljevski udav. Nisam ja porno glumac. Pa to je veliko kao mobitel, kako to da progutam. Nisam mogao ništa reći (usta su mi bila puna te naprave), ali sam telepatski odašiljao poruke. Prostorija pored rade gastroskopije pa su zvali pomoć za operaciju: ˝gutaj˝. Pet doktora i ja u prostoriji cilj je jedan; progutati mobitel. Zinuo sam kao nikad. Uvalio mi je usta ne njega, nemojte biti nastrani, jer ipak ovo nije pornić. Pa jebote ja sam udav. 

-Sad budi miran.Unutra smo... - a je ta medicina perverzna.

Kao kad smo gledali prve snimke s Marsa:

- Divno je, vide  se rezovi, kao i zalisak, koji je prekrasno funkcionalan.

Čokolada

Da nije gledao bi kardiologe levitirajući s plafona.

-Aaa....- je bila moja klasika. 

-Sad ćemo biti gotovi još par minuta. Nema  stafilokoka, ni streptokoka.

 Još će me nakon ovoga zaposliti da u cirkusu glumim gutača mačeva ili mobitela kao klauna. Kad su taj aparat izvadili iz mene,  podrignuo sam. U konzilijarni je došla infektologinja s zaraze. Rekla mi je da su mi hemokulture naknadno vađene negativne. Prva je bila kontaminirana s kožom, nije izvađena u sterilnim uvjetima. Temperatura 38.6 je bila samo prvi dan. Problemi s tlakom  su ostali ostalih  pet dana. Dobio sam terapiju od pola tabletice za snižavanje tlaka. Pet dana panike i ogromnog stresa. Idem kući po  ne znam koji puta iz bolnice.

Stresen i rastresen kakav jesam  operaciju duboko grlo sam ostavio iza sebe. Nevjerojatna je stvar ta sudbina. Od želje i truda da progutam jednu kap vode. Postao sam gutač medicinske aparature. Otkrio sam  da je moj narkotik čokolada. 

U Zvečevu sam pod krinkom „ kupujem Tei“  pokupovao valjda sve ˝Seka i braco˝ čokolade za 2.99 kn.

-Tata gdje su moje čokolade?  Jesi ih opet pojeo? 

-Nisam, ali idem prošetati do Zvečeva.

Tea mi je naslikala sliku za 35 rođendan. Našla mi je novi posao, postao sam sladoledar.

Uf,   što to vrijeme ide pa ja već skoro 6 godina sam invalid. Snovi me izvlače, jer tad igram košarku i nogomet, kao da mi nisu obe lijeve. Još mi je pukao i prednji zub pa sam par dana bio s prekrasnom rupom na prednjem zubu. Malo sam se smijao, više sam se furao na ozbiljnog tipa. 

EDUKACIJA

Kriva grupa

U lipnju sam se spremao na edukaciju o antidiskriminaciji i dobrom  upravljanju u trajanju od pet dana u hotel ˝Panorama˝  u Zagrebu. Usput sam se uvalio prijateljima na spavanje i zamolio ih da me odvezu na ˝Bosak˝ (šahovski turnir), tako da ne idem vamo tamo. Baš sam zahtjevan gost. 

Kao one zvijezde, koje imaju narudžbe. Moja jedina narudžba bi bila pivo s prijateljem, alkoholno naravno. Poznavajući njega pivo i ne treba biti želja, jer ako nema vode, ima piva “Žuje” naravno. Edukacija u Zagrebu bila je stvarno edukativna ( koja rečenica). Prvi problem mi je bio kako ući u sobu. Gdje je ključ, kakva je to kartica  što su mi dali na recepciji. Još sam na desetom katu a ja se bojim visine. Našao sam sobu iz prve, u što lažem, dobro iz petog pokušaja. Vrata mi  nikako nisu bila jasna. Nema brave, samo neka rupa za karticu. Razmišljao sam da se vratim do recepcije i da im kažem da hoću sobu s jebenom bravom. Stajao sam 10-ak minuta pred vratima razmišljajući kako ući u sobu. Ideš, pa ja u ruci imam karticu. Par minuta sam karticu i vrata gurao van/unutra (opet). Napokon sam ušao.

Eskim

 Vau koji tv, moram ga odmah upaliti. Na programu je samo bilo: ˝Ugodan boravak gđo Krnić želi Vam hotel Panorama˝. Ma nabije Vas gđa Krnić. Naredna stanica je bio wc. Jupi u wc-u ima fen za sušenje kose. Ana iz ˝Vrapčića˝  i ostali su spominjali nekakav aparat za brijanje i još ga imaju u sobi. Wtf? Mislim da je to ipak fen. Šutio sam da i ja imam neku čudnu napravu u wc-u. Bilo me je samo  strah da ne izgubim ključ, pardon karticu. Na edukaciji mi je najviše legao restoran i švedski stol. Drugi dan sam se već greškom uvalio s grupom iz Hong  Konga na jelo, kao jedini ne Kinez. Gledali su me svi s upitnikom. Odakle ovaj Eskim s nama? Konobar me skužio nakon što sam pojeo.

-Da li je ovo Vaša grupa?

-Nije baš idem, -ik me blijedo pogledao.

Trebao sam mu odgovoriti na mandarinskom. Predavači: Dion, Gregor i Lars (uz poneki van u prezimenu) su legende. Napamet mi je bilo da li su možda ponijeli trave za pušenje, pošto su iz Nizozemske, a tamo je legalna. Čak smo imali i silmutane prevoditelje. Ja nisam stavljao slušalice za simultani prijevod. Ipak sam ja poliglot s Balkana. Jedino me baš Slovenski i Makedonski ne idu. Slušalice mi nisu trebale jer Engleskim baratam toliko dobro da me čak više kuže nego kad pričam Hrvatski. Uh koliko samohvale. Lars i Gregor su stvarno izvrsni predavači, bolji mi nisu nikad predavali. Svi su ljudi bar meni oduvijek jednaki bez obzira na nacionalnost, vjeru, izgled ili mane koje imaju. Jedino sam bio totalno diskriminatoran politički i pun predrasuda, prema svima koji podržavaju bilo koji oblik fašizma. Pogotovo ako se smatraju više vrijednim ako su: Hrvati, Srbi ili i Eskimi. Takve ljude sam uvijek držao podalje od sebe. Opet sam zaglibio u politici. Još da znaju da smo mi Borgovi bolji od ostalih, ispao bi i ja fašista, hehe.... U našem društvu  nažalost, većina bi trebala proći edukaciju i odgoj kako ne mrziti i ne ponižavati. Lars i Gregor su samo čuli da toga ima na brdovitom Balkanu. Za gluposti, kao što je mržnja u njima nema mjesta. Rješenja koja su nas učili da nađemo su jednostavna  a opet komplicirana za doći do njih po gotovo među zatucanim ljudima. Kontaktirao sam s novinarkama s indeks.hr i portala za invalide. Tema je bila diskriminacija mene a ja baš u pola seminara o anti diskriminaciji. Novinarka indexa.hr je shvatila da sam u sukobu s bivšom, pa sam joj rekao da to baš i nije tako, ali novinarka s in portala je rekla napisati priču i dao sam joj dozvolu. Predzadnji dan edukacije ulovio sam Danijelu i Hrvoja za piće. In vino veritas – U  pivu je istina, bar ja tako to prevodim. Kao pravog muškog nakon jednog piva mi se počelo mantati.

To je garant od gladi za pola sata završava večera. Pozdravio sam drage prijatelje, koji su pomalo bili zbunjeni i otišao polupijan jesti. Kud sam još popio pola Danijelinog piva, bilo mi je malo neugodno. Granica moga pijanstva je jedno i pol pivo. Otporan sam na alkohol kao Indijanac. Sutra je zadnji dan predavanja, pa idem kod prijatelj Ivana i Maje. Koji jako voli pivo. Ne vrti se svijet oko para, nego oko piva. Na šahovskom turniru ˝Bosak˝ i sam sam sebe iznenadio s brojem pobjeda. Četiri pobjede je bilo izvan svih očekivanja. Za cilj sam si zadao tri, ali sam ga prebacio. Napokon nisam bio među prvima odozada. S Ivanom sam mislim prvi puta u životu popio Velebitsko pivo, valjda je nestašica Ožujskog, iako u to čisto sumnjam. Sve u svemu i Velebitsko je zakon.